Slučaj Ranke Kašiković Davčik prevazilazi pitanje mobinga na poslu

Ukoliko se pokaže da su njene tvrdnje istinite, Nenad Ivanišević i Brankica Tešanović moraće da odstupe iz Gerontološkog centra, snoseći ozbiljne pravne i etičke posledice

Branko M. Žujović

Ranka Kašiković Davčik pred sudom je u sredu izjavila da je 2019. godine prisustvovala obaveznom sastanku tridesetak zaposlenih u Gerontološkom centru sa tadašnjim direktorom Nenadom Ivaniševićem. Sastanak zaposlenih sa direktorom državne ustanove održan je u stranačkim prostorijama Socijaldemokratske partije Srbije (SDPS).

Prema navodima Ranke Kašiković Davčik iz sudskog zapisnika, Ivanišević je zaposlenima, koje je okupio u stranačkim prostorijama, rekao da im je svima pomogao i da, stoga, zahteva da mu zaposleni to vrate tako što će odlaziti na političke skupove i činiti sve što on od njih politički bude zahtevao.

Prema istom izvoru, Ivanišević je zaposlenima, navodno, rekao da onaj ko ne želi tako da postupa dođe kod njega u kancelariju da mu to u kaže u četiri oka, pa će da vidi ishod svoje odluke.

Ranka Kašiković Davčik optužila je Ivaniševića da je tokom 2019. godine ucenjivao zaposlene, terajući ih da prisustvuju stranačkim skupovima.

Nakon što je Ivanišević izabran za pokrajinskog sekretara zaduženog za privredu i turizam, na njegovo direktorsko mesto u Gerontološkom centru došla je Brankica Tešanović. Čim su 2021. godine mere protiv koronavirusa popustile, Ranki Kašiković Davčik ponovo su počeli da stižu pozivi da, kao zaposlena u Gerontološkom centru, ide ne stranačke mitinge, što je ova odbila.

Ranka Kašiković Davčik potom je tužila Gerontološki centar zbog (navodno) pretrpljenog mobinga. Pre održavanja glavne rasprave, upriličena je medijacija, dakle pokušaj pomirenja. Na medijaciju nije došla direktorica tuženog Gerontološkog centra, već Nenad Ivanišević, pokrajinski sekretar, glavom i bradom, koji je u ime Gerontološkog centra pokušao da pregovara sa Rankom Kašiković Davčik.

Pitanje klasičnog mobinga koji je Ranka Kašiković, navodno, pretrpela, naročito nakon što je 2021. godine odbila da ode na stranački miting u Beograd je njeno lično pitanje koje će u poslovnim detaljima (usmeravanje svih tristotinak zaposlenih da je direktno pozivaju, dodatna zaduženja u vezi sa radnim nalozima za majstore zbog kojih je navodno radila u slobodno vreme, onemogućavanje da ide na seminar…) biti razrešeno na sudu.

Ukoliko se, međutim, pokaže da su istinite njene tvrdnje da je, kao zaposlena u Gerontološkom centru, bila ucenama primoravana da ide na stranačke skupove i da ju je na to primoravao dobro poznati i vrlo uticajni političar iz nekadašnjih redova Demokratske stranke, sada učlanjen u SDPS, to više nije njeno privatno, već znatno šire društveno pitanje na koje konačni odgovor može da pruži jedino nadležno tužilaštvo.

Opozicije se u stranačkom smislu grozim skoro koliko i vlasti. Predočena razlika potiče isključivo od stepena odgovornosti. Ako opozicija ikada postane vlast, groziću je se po istoim principu više od sadašnje vlasti.

Hoću da kažem nešto drugo. Uopšte me ne zanima stranački sngažman u kom je Ranka Kašiković Davčik, nakon što je u Gerontološkom centru pretrpela to što je pretrpela, potražila za sebe i borbu koju je povela.

Njen stranački angažman nije nikakav dokaz.

Zanima me isključivo konkretan epilog konkretnih optužbi koje je građanka Ranka Kašiković Davčik iznela pred sudom. Javni značaj tih optužbi je prevelik da bi čitav ovaj slučaj bio jednom zaboravljen ili objašnjen stranačkim opredeljenjem tužilje.

To što subotički mediji o ovom slučaju ćute više govori o ljudima u njima, nego o čitavom ovom slučaju koji u najboljoj tradiciji partijaškog žurnalizma sada ćutanjem treba prikazati kao potpuno beznačajan, takoreći prolazni incident.

U Srbiji svi znaju za stranačke ucene i javne ustanove kao (decenijske) stranačke feude, ali niko do sada, osim Ranke Kašiković Davčik, nije smogao snage i hrabrosti da pred sudom podigne lični glas protiv njih.

Zbog toga čitav grad, cela Subotica, treba da insistira na potpunom sudskom raspertlavanju stranačkog čvora koji guši veliki broj Subotičana, a državne ustanove urušava podređujući ih čak i banalnim stranačkim interesima.