Da li je stranka kuća sigurna od javnosti?

Neobično je što direktor Subotica-transa i gradonačelnik, koji u duetu tvrde da starter zaista košta 1.197.411,60 dinara, nisu odmah pozvali novinare, prikazali im skupoceni uređaj, slikali se sa njim i podelili njegove tehničke podatke. Još je neobičnije što to nisu učinili onoga časa kada je “Dunav osiguranje”, navodno, doniralo skupoceni uređaj

Branko M. Žujović

Na prošlonedeljnoj konferenciji za medije gradonačelnik je pomenuo novinare koji su članovi stranke kojoj on trenutno pripada i one koji to nisu. Nije to učinio slučajno. Stranka kojoj Stevan Bakić trenutno pripada u aferi starter trebalo je da posluži kao kuća, sigurna od javnosti i potencijalno tužilaštva.

Logika je jasna, ali nakradna.

Umesto konkretnih odgovora na vrlo neprijatna novinarska pitanja o starteru, koja na pomenutoj konferenciji Bakić i Dejan Ljubisavljević, ipak, nisu pružili javnosti, pokušali su, na mala vrata, da u priču uvuku stranku, kao kuću sigurnu od te iste javnosti.

Kada se se ne odazovete zahtevu novinara da dostavite informacije od javnog značaja i njegova pitanja nakon skoro dve nedelje ćutanja predstavite kao napad na politiku stranke, uz priznanje gradonačelnika da je lično zabranio da se novinaru odgovori, čitav slučaj više nema novinarski, već politički okvir.

Ni pijan neću dozvoliti Bakiću da me prevede žednog preko vode na svoj teren. Vest koju sam objavio nema veze ni sa jednom, pa ni sa njegovom sadašnjom strankom.

Kada je naša redakcija 27. februara objavila vest o starteru, nijedna pa ni sadašnja Bakićeva stranka nije ni jednim jedinim slovom pomenuta.

Uvlačenjem Srpske napredne stranke u jedno tragikomično i po svemu klimavo objašnjenje sumnjive kupovine startera, Bakić je, inercijom političke logike prisutne na domaćoj političkoj sceni, u to isto klimavo objašnjenje sumnjivog posla uvukao, na posredan način, i predsednika Republike Srbije.

Sledeći Bakićevu tehniku argumentovanja bez argumenata, Aleksandar Vučić, osim što je predsednik Republike, treba da bude i neka vrsta superštita koji se automatski aktivira prema potrebi lokalnih funkcionera, kako bi ih, automatski, zaštitio od neprijatnih pitanja i neprijatnih odgovora.

U našoj vesti o starteru, od koje je sve počelo, navedena su samo lična imena, nazivi preduzeća i činjenice: da zaposleni u Subotica-transu tvrde da je uređaj zvani starter preplaćen, da je posrednik u poslu potvrdio da je uređaj plaćen 1.197.411,60 dinara, da na internetu pretraga, tragom podataka sa fakture, zaista daje samo uređaj koji košta nekoliko desetina hiljada dinara i da nam direktor Subotica-transa nije odgovorio na pitanja.

Neobično je što direktor Subotica-transa i gradonačelnik, koji u duetu tvrde da starter zaista košta 1.197.411,60 dinara, nisu pozvali novinare čim se naša vest pojavila, prikazali im skupoceni uređaj, slikali se sa njim i podelili njegove tehničke podatke. Još je neobičnije što to nisu učinili onoga časa kada je “Dunav osiguranje”, navodno, doniralo skupoceni uređaj.

Najneobičnije je što na svoju konferenciju, nakon dvonedeljnog ćutanja, nisu doneli tehničke podatke o starteru i ugovor o donaciji sa „Dunav osiguranjem“, čak ni sliku startera.

Tragajući za činjenicama, uoči objave prve vesti o starteru, od posrednika u ovom poslu saznali smo da je do posla došlo direktnom pogodbom, na zahtev Subotica-transa, s tim što identitet primarnog dobavljača niko ne želi da obelodani.

Ljubisavljević mi je u petak šturo odgovori da je “multifunkcionali uređaj” kupljen od preduzeća koje je dostavilo najpovoljniju ponudu, što sugeriše da je održan tender.

Neko sada mora da utvrdi da li istinu zaobilazi direktor niške firme „Srndak“, koji mi je u pisanom odgovoru, imejlom, saopštio da je posredi bila direktna pogodba na zahtev Subotica-transa ili direktor Subotica-transa koji sada pominje najpovoljniju ponudu.

Odmah posle konferencije za medije u Gradskoj kući, na kojoj je gradonačelnik pokušao da u ovu aferu uključi Srpsku naprednu stranku kao kuću sigurnu od javnosti i sve pomete pod autoritet predsednika Republike Srbije, od “Dunav osiguranja” sam zatražio odluku poslovodnog organa o donaciji startera Subotica-transu, ugovor o donaciji i bankarske izvode koji svedoče da je “Dunav osiguranje” zaista izdvojilo 1.197.411,66 dinara za starter.

Od Subotica-transa tražio sam da slikam uređaj i da mi preduzeće prosledi svu prateću dokumentaciju, uključujući tehničke karakteristike i garancije.

Direktor je još na konferenciji za medije, javno, odgovorio da ću starter moći da slikam samo ukoliko ne bude bio na terenu, iako taj uređaj, prema tvrdnjama zaposlenih, nikada nije ni iznošen na teren.

Nakon Ljubisavljevićevog odgovora da je uređaj kupljen nakon dostavljanja najpovoljnije ponude, zatražio sam podatke o ostalim ponuđačima.

Od gradonačelnika Stevana Bakića nisam tražio ništa, osim da se izvini sugrađanima zbog neistina koje je na konferenciji za medije izneo, a tiču se jedne karikature na kojoj se, iz samo njemu znanih razloga, sam prepoznao i njegove nespremnosti pre objave te iste karikature da govori u intervjuu, ali i u vezi sa drugim pitanjima od izuzetne važnosti za grad.

Gradonačelnik nije izrekao istinu kada je rekao da je uvek odgovarao na sva pitanja. Moj imjel je krcat pitanjima koja još uvek čekaju na odgovore.

U međuvremenu, radnici Subotica-transa snimili su starter i poslali nam snimke. Na osnovu tih snimaka, od nezavisnih prodavaca u zemlji i Mađarskoj zatražili smo ponude sa cenama koje ćemo i objaviti.

Na koncu, o svemu ovome obavestio sam i kabinet predsednika Republike Srbije, uz molbu da njegovi saradnici preslušaju celu Bakićevu i Ljubisavljevićevu konferenciju za medije, bez montaže i skraćivanja.

Ako gradonačelnik u Srbiji 2023. gdine može da zabrani saradnicima da odgovore na pitanja od javnog značaja i pritom to mirno saopšti na konferenciji za medije, kuda mi to idemo?