Hoće li institucije zaista zaštiti vinovnike afere “Starter”?

Kako stvari trenutno stoje, izgleda da nikada nećemo saznati ko je bio pravi prodavac uređaja, kako se dogodilo da koruptivni posao uopšte bude realizovan, jesu li moji razgovori sa Antom Ivićem zaista presretani i – što je najgore – izgleda da niko neće odgovarati za notorni pokušaj pljačke Subotičana

Branko M. Žujović

Izjavom koju sam u svojstvu građanina 19. aprila dao u Osnovnom javnom tužilaštvu u Subotici, po prijavi Verana Matića, člana Stalne radne grupe za bezbednost novinara, nadležnim organima predočeni su rezultati mog novinarskog rada na aferi “Starter” koji su javnosti uveliko bili poznati.

Klasičnim novinarskim postupkom, od februara do kraja marta ove godine, utvrdio sam da je Subotica-trans, sopstvenim sredstvima, kupio uređaj starter P-12 po višestruko većoj ceni od maloprodajne, te da je, blago rečeno, postupak te nabavke sproveden na nedozvoljen način.

Osim toga, utvrdio sam da je uređaj kupljen bez ugovora sa dobavljačem i da nije imao pisanu dvogodišnju garanciju proizvođača, a dobavljač, koji je učestvovao u javnoj nabavci, bio je, u stvari, posrednik u poslu prodaje uređaja.

Kako stvari trenutno stoje, izgleda da nikada nećemo saznati ko je bio pravi prodavac uređaja, kako se dogodilo da takav koruptivni posao uopšte bude realizovan, jesu li moji razgovori sa Antom Ivićem zaista presretani i – što je najgore – izgleda kao da niko neće odgovarati za notorni pokušaj pljačke Subotičana.

Stevan Bakić koji je pokušao da zaštiti direktora Ljubisavljevića u tome je uspeo, Ljubisavljević i dalje mirno upravlja Subotica-transom.

Zašto mislim da će vuk pojesti magarca?

Ljubisavljević je 26. januara službeni automobil Subotica-transa (SU 082 PC) vozio stravičnom brzinom, moji pouzdani izvori iz policije kažu 183 kilometra na čas, kroz Šantićevo u blizini Sombora. Policija ga je zaustavila i privela, ali sada odbija da mi prosledi zvaničnu informaciju o tom događaju, izmišljajući komične proceduralne i birokratske razloge.

Ali, policija uporno ćuti i kada je posredi jedan od ključnih nerazjašnjenih detalja afere “Starter”.

Ljubisavljević mi je tokom intervjua, naime, rekao da je iza fizičkog napada na njegovog sina ispred gimnazije stoje “centri moći” iz Subotica-transa koji rade protiv njega. Otuda je sve što je objavljeno, a nije mu išlo u prilog, trebalo da bude predstavljeno kao zavera protiv njega i vlasti čiji je protagonista, a ne zaštita javnog interesa.

Od policije sam zatražio zvanične informacije o ovom napadu, kako bi javnost saznala jesu li zaista Ljubisavljevićevi protivnici iz Subotica-transa organizatori napada na njegovog sina, ali nikakav odgovor do danas nisam dobio.

Uzveši u obzir nedozvoljeno ćutanje policije u vezi sa Ljubisavljevićevom nasilničkom vožnjom i nedozvoljeno ćutanje policije u vezi sa pozadinom napada na Ljubisavljevićevog sina, javnosti ne ostaje ništa drugo nego da zaključi da policija, iz nekog razloga, štiti svog bivšeg inspektora Ljubisavljevića.

Postoje i druga važna pitanja na koja javnost treba da sazna odgovore.

Kako se dogodilo da direktor Subotica-transa 6. aprila, do iza 10 časova, govori na zasedanju gradske skupštine i istovremeno, sudeći prema zapisniku koji mi je sam prosledio, učestvuje u radu komisije sazvane, povodom vraćanja startera, u prostorijama Subotica-transa?

Ukoliko je radnik Subotica-transa Arpad Katona 31. marta automobilom putovao u Niš, da vrati starter, kako se dogodilo da na početku putovanja zabeležena kilometraža službenog automobila u dokumentaciji Subotica-transa bude 333.680, a po povratku iz Niša 334.161 kilometar?

U Osnovnom javnom tužilaštvu saopštili su mi da će moj iskaz biti prosleđen Posebnom odeljenju za suzbijanje korupcije Višeg javnog tužilaštva u Novom Sadu.

Veoma je važno da afera “Starter” dobije svoj pravosudni epilog i da javnosti budu dostupne sve informacije u vezi sa njom.

U suprotnom, svaki pokušaj zaštite javnog interesa moći će bez posledica da se predstavi kao politički napad na vlast, kao što se dogodilo na sramnoj konferenciji za medije koju su 7. marta organizovali Stevan Bakić i Dejan Ljubisavljević.

Upravo tu zamenu teza pravosudne institucije države, koje su na potezu ili bi barem trebalo da budu, ne smeju da dozvole.

Vlast ne kriminalizuju novinari, već kriminalci koji stranku koriste kao sigurnu kuću. Jednu ili dve juče, treću danas, a sutra će, u iste koruptivne svrhe, upotrebljavati neku četvrtu partiju po principu „društvo laje, stranke prolaze“.

Penzioner Ante Ivić, koji je nušićevski osumnjičen da je štitio javni interes, u međuvremenu je dobio novo zaposlenje, u novoj agenciji, ali ta okolnost nije nikakva uteha.

Naprotiv, kada sagledamo sve ove činjenice, ispada da je javnosti upućena jasna poruka da otkaz može da se dogodi svakome ko pokuša da zaštiti javni interes, a da državne institucije, pritom, ćute ili čak beskrupulozno štite vinovnike korupcije.