INTERVJU Ranka Kašiković: Ne bojim se Nenada Ivaniševića

Brine me očigledna pristrasnost sudije i činjenica da joj je ćerka bila zaposlena u Gerontološkom centru bez konkursa i to na predlog i uz urgenciju advokatica Mire i Gordane Poljaković, koje su advokati u ovom slučaju, pa se to može posmatrati i kao sukob interesa

Branko M. Žujović

Otkako se doselio u moj kraj, Nenada Ivaniševića ponekad sretnem predveče, dok šetam psa. Švrća laje čim ga spazi, pa mi Ivanišević, u prolazu, dobaci da Švrća očigledno ne voli vlast.

– Da imaš bradu, ne bi lajao – uzvratim mu replikom iz filma “O pokojniku sve najlepše” i sve ostane simpatično i savršeno jasno, kao što je oduvek bilo, jeste i biće.

Ivanišević je sve vreme dosledno učlanjen u vlast, pa ispada da su nedosledne partije koje se na vlasti povremeno smenjuju.

Bilo kako bilo, ispostavilo se da je jedina nepoznanica tih kratkih dijaloga ispred naših zgrada slučaj Ranke Kašiković.

Švrća nije bio sa mnom, pa je Ivanišević iskoristio priliku da mi, u prolazu, dobaci da je posredi lični i politički obračun sa njim, da je Ranka Kašiković primljena pre desetak godina na posao u Gerontološkom centru zahvaljujući Demokratskoj stranci i da je, mimo onoga što je Kašikovićeva saopštila na konferenciji za medije, itekako ranije odlazila na stranačke skupove.

Ranka Kašiković se u međuvremenu pokazala kao tvrd zalogaj.

Njena tužba protiv Gerontološkog centra zbog mobinga završila je na sudu, gde je Kašikovićeva iznela niz jasnih i vrlo teških optužbi na račun Ivaniševića i direktorice Brankice Tešanović.

Ovaj intervju je prilika da se na slučaj Ranke Kašiković “baci” dodatno svetlo, naročito u pogledu očigledno oktroisanih okolnosti koje su vladale i vladaju u Gerontološkom centru.

Bolesna putovala na sastanak sa ministrom

Pred Višim sudom u Subotici u toku je Vaša parnica protiv Gerontološkog centra zbog mobinga. Direktorica Gerontološkog centra, Brankica Tešanović odsustvovala je sa prvog ročišta. Navodno je bila bolesna. Vi sumnjate u njene razloge. O čemu se radi?

Kašiković: Naravno da sumnjam u njene razloge. Jedan od razloga njenog nedolaska je, sigurna sam u to, odugovlačenje postupka, a drugi da bi se čitanjem moje izjave sa prvog ročišta naknadno pripremila i odgovorila na pitanja suda. Na neki način, to je izigravanje suda. Zato nisam iznenađena što se dan pred to prvo ročište ona naprasno razbolela, ali se vrlo brzo posle ročišta oporavila.

Podsetimo čitaoce, posredi je ročište koje je bilo zakazano za 8. februar ove godine. Zašto smatrate da se Brankica Tešanović, kako kažete, vrlo brzo oporavila odmah nakon tog ročišta?

Kašiković: Ona se tada nije pojavila pred sudom kako bi dala iskaz, jer se, kako kaže, ukočila. Sa išijadikusom se muči godinama, ali je već narednog dana, 9. februara, dok je još bila na bolovanju, otputovala u Beograd na sastanak sa ministrom Nikolom Selakovićem. Sama je tako izjavila. Rekla je da je 9. marta otputovala „jedva, pod terapijom i bolovima“. Najvažnija građanska dužnost je poštovanje suda i odazivanje na sudske pozive. To je i zakonom obavezno. Brankica Tešanović je odlučila da to prekrši. Odlučila je da na sud u Subotici ne dođe zbog išijadikusa, ali je išijadikus nije sprečio da sutradan ode na sastanak sa ministrom u Beograd. Lakše je doći do suda u Subotici, nego putovati do Beograda. Svako razuman shvatiće da je to bolovanje bez kredibiliteta i da je Brankica Tešanović namerno izbegla ročište i davanje iskaza iz pomenutih razloga.

Nisam bila član Demokratske stranke, a i da jesam, šta to menja?

Moram da priznam da sam nakon Vašeg prvog obraćanja, onog na stranačkoj konferenciji za medije, bio skeptičan prema ulozi u kojoj ste se našli. Nenad Ivanišević mi rekao da ste posao u Gerontološkom centru dobili zahvaljujući Demokratskoj stranci i da ste ranije odlazili na stranačke mitinge. Moj pristup Vašem problemu na poslu promenio se nakon što ste se odlučili da o njemu progovorite pred sudom. Smatram da za to treba imati puno motiva i građanske hrabrosti. Reč izrečena pred sudom, ipak, ima veću specifičnu težinu od stranačkih saopštenja. Da li ste bili član Demokratske stranke i da li ste zaista zaposleni u Gerontološkom centru zahvaljujući tom navodnom članstvu? Jeste li ranije odlazili na političke mitinge?

Kašiković: Posao u Gerontološkom centru dobila sam preko Nacionalne službe za zapošljavanje i stručne prakse. Odradila sam pripravnički staž i nastavila rad zbog svojih zasluga i sposobnosti. Nikakvo stranačko zapošljavanje nije bilo posredi, niti članstvo u nekoj stranci. Kao dokaz, prilažem vam dokumentaciju: ugovor sa Nacionalnom službom za zapošljavanje o stručnoj praksi, odluku o imenovanju mentora pripravnika, uverenje o položenom pripravničkom ispitu i to sve od 2011. godine kada sam počela da radim. Prepuštam vam da prosudite da li je validnija reč Nenada Ivaniševića ili moji argumenti potkrepljeni dokazima. Takođe, pitala bih sve građane koji pročitaju ovaj članak i koji po bilo kom osnovu, medijski, javno, privatno ili poslovno poznaju Nenada Ivaniševića, da li smatraju da njegova reč ima težinu? Na koncu, sve i da sam ranije bila član DS, čak i da sam bila stranački uhlebljena i odlazila na njihove mitinge, a nisam, svako ima pravo da jednom kaže ne i prestane sa tim. To i dalje ne bi značilo da sam zbog toga dužna da trpim mobing na poslu i ucene da moram da prisustvujem političkim skupovima.

Ivanišević je time posredno priznao ono što ceo grad zna: da su sve stranačke garniture u javnim preduzećima i ustanovama zapošljavale i zapošljavaju svoje kadrove. Pomenuo je, međutim, da ste i Vi odlazili na stranačke skupove…

Kašiković: Možda je Ivanišević vama, a sada i širokoj javnosti, hteo da potvrdi svoj stav da su se u Gerontološkom centru tako zapošljavala lica i da je on to u drugim slučajevima, izuzev mog, radio i još uvek radi, jer Gerontološki centar smatra svojom dedovinom i privatnim vlasništvom.

U Gerontološkom centru zapošljavaju stranačke kadrove

Ovde svi znaju sve, ali je to što svi znaju često teško dokazati. Možete li da navedete konretan primer?

Kašiković: Jedan od pokazatelja da to vrlo lako može biti istina i da se taj trend nastavio, jeste činjenica da je pre nekoliko meseci u Gerontološkom centru zaposlena Božana Belančić. Zaposlena je na mesto šefa računovodstva. Ona prisustvuje sastancima gradskog odbora Socijaldemokratske partije Srbije (SDPS). Nenad Ivanišević je predsednik Pokrajinskog odbora te partije. Prilažem javno objavljenu sliku sa zasedanja gradskog odbora pomenute stranke. Imate je na društvanim mrežama, lako je dostupna. Pored novozaposlene šefice računovodstva, na slici možete da vidite i direktoricu Brankicu Tešanović, kao i još neke od zaposlenih u Gerontološkom centru.

To bi mogao da bude dobar primer stranačkog zapošljavanja, ali i dalje ne znači da pomenuta osoba ne obavlja svoj poaso valjano.

Kašiković: Dodala bih da je ovo klasičan primer angažovanja nestručnog stranačkog kadra. Božana Belančić kao šefica računovodstva kontroliše isplate zarada. Uprkos tome, zarade se isplaćuju uz mnogobrojne greške i potencijalno na štetu radnika. Među njima sam i ja. Za ovu tvrdnju prilažem dokaze, odnosno moje obračunske liste i imejl prepisku sa Božanom Belančić. U više navrata pogrešno su bili obračunati iznosi skidani sa plate. U odgovoru mi je potvrdila da su moje primedbe istinite. Božana Belančić je stranački kadar i u više navrata nije umela kao šefica računovodstva da iskontroliše obračune zarada zaposlenih.

„Prisustvo obavezno“

Da se vratimo na Ivaniševićevu tvrdnju da da ste ranije posećivali političke skupove. Ako niste bili član DS-a, jeste li posećivali druge stranačke skupove?

Kašiković: Kao što sam rekla, nikada nisam bila član Demokratske stranke, kako Ivanišević tvrdi, niti sam išla na stranačke skupove te partije. Prisustvovala sam sastanku SDPS-a 2019. godine, ucenjena porukom, koju još uvek čuvam, da je “prisustvo obavezno”. Ivanišević nam je na tom sastanku, održanom u prostorijama SDPS-a, pretio da moramo da izvršavamo ono što on kaže, a ko neće da izvršava njegove naredbe treba da dođe kod njega u kancelariju da u četiri oka to odbije, pa će videti ishod. Tako je doslovno rekao. Za to vam, takođe, dostavljam dokaz: prepisku iz tog perioda. Bila sam i na proslavi rođendana te partije. Na mitinge nisam odlazila, iako sam sigurna da će, kao što je vama rekao, takav lažni iskaz dati i na sudu kada bude svedočio. Ponavljam, takođe, da me članstvo u bilo kojoj partiji ili bilo koji odlazak na miting ne obavezuje da trpim nasilje i mobing nad sobom.

Ne mislim da je Nenad Ivanišević uzorna politička ličnost. Naprotiv, smatram da je on među političarima čije će objektivno imovinsko stanje jednog dana morati da bude provereno i detaljno ispitano. Ipak, nisam pristalica kriptoanalize. Stvari moraju najpre da se dogode, da bismo o njima govorili. Kako unapred znate da će Ivanišević lažno svedočiti?

Kašiković: Spremna sam na to i na još mnogo neistinitih izjava i podmetnutih svedoka. Da bi spasao sebe i svoje gnusne, jezive, ucenjivačke postupke, koje je sprovodio, istina mu neće biti prijatelj, a nekako on to ni ne ume. Laži nemaju težinu. S obzirom da je on bio u vlasti kada i DS, kao što je i danas u vlasti, neka vam on objasni kako je to bilo. Usput može da objasni i kako se to i danas radi, jer je SDPS koalicioni partner vlasti. U Gerontološkom centru radi pored ostalih i njegova sestra, kao i mnogobrojini prijatelji i rođaci stranačkih mu podanika.

„Ivanišević nije moj prijatelj„

Čitajući zapisnik sa suđenja, lako je uočiti da se pominje Vaše privatni odnos sa Ivaniševićem. Da li u Vašem slučaju ima ičega ličnog kada je odnos prema Ivaniševiću posredi? Kako biste opisali svoj privatni odnos sa njim? Mislim da je ovo važno pitanje, jer se Ivanišević, iako više nije direktor Gerontološkog centra, u jednom trenutku pojavljuje kao medijator između Vas i te ustanove. To je nesporan dokaz da on još uvek i te kako utiče na Gerontološki centar.

Kašiković: Direktorica Brankica Tešanović je pred sudom, tokom drugog ročišta, na kom se pojavila, izjavila da je ona pozvala Nenada Ivaniševića da joj pomogne i prisustvuje medijaciji između mene i Gerontološkog centra, jer je smatrala da smo mi prijatelji. To je bio još jedan od paušalnih odgovora direktorice.

Ispada da je direktorica Tešanović pokušala da dovede sud u zabludu tvrdnjom da ste Vi prijateljica Nenada Ivaniševića i na taj način objasni njegovo prisustvo na medijaciji…

Kašiković: To što ona smatra i što je rekla pred sudom je njen lični rezon koji je u ovom slučaju pogrešan i nije validan. Evo, ja sada mogu reći i da ste vi prijatelj sa Džulijom Roberts, a da li ste?

Poređenje je simpatično, ali nije adekvatno. Nikada nisam sreo Džuliju Roberts, a još manje sam radio sa njom. Sa druge strane, Vi poznajete Ivaniševića i radili ste sa njim. Da ne mešamo babe i žabe…

Kašiković: Ivanišević se na medijaciji pojavio da bi me zastrašio svojim funkcijama i bahatim postupcima, kako bi uticao da se povučem i ne istupam više javno.

Na žalost, znam za jedan konkretan slučaj kada je Ivanišević od jednog od lokalnih medija tražio da se o Vašem slučaju ne izveštava. To moje više nego pouzdano saznanje ide u prilog tome što tvrdite. Ali, jeste li sa Ivaniševićem bili u prijateljskim odnosima i da li ima ičega ličnog u nesporazumu koji, očigledno, imate sa njim?

Kašiković: Nikada sa tim čovekom nisam bila prijatelj. To izričito poričem. Bilo bi me sramota da mi osoba poput Nenada Ivaniševića bude prijatelj. Na žalost, morala sam poslovno da sarađujem sa njim, dok je bio direktor ustanove u kojoj radim. To je jedino što nas je povezivalo.

Da li postoje bilo kakve druge, posredne privatne veze Vas i Ivaniševića?

Kašiković: On je kućni prijatelj sa mojim sad već bivšim deverom. Na nekim privatnim skupovima bili smo prisutni, ali to nikako ne znači da je Ivanišević prijatelj moje porodice, odnosno mog tadašnjeg muža i moj prijatelj. Nikada mi u kuću nije bio pozvan, niti smo bilo gde kafu nas dvoje ikada popili i razgovarali o bilo čemu, osim o poslu i to na radnom mestu gde smo oboje bili zaposleni. Moj bivši suprug takođe je jedno vreme radio u Gerontološkom centru, ali se sa Ivaniševićm nismo družili.

„Ivanišević je poslovnim partnerima delio broj mog službenog telefona…“

Hvala Vam na pojašnjenju… Zadiranje u privatne odnose ne bi trebalo da bude predmet intervjua, ali ovoga puta, nakon izjave direktorice Brankice Tešanović date pred sudom, smatrao sam da je potrebno do kraja rasvetliti ovaj detalj.

Kašiković: Da li bi osoba koja je prijatelj moje porodice, dakle prijatelj sa mojim tadašnjim mužem i sa mnom, moj službeni broj telefona delila svojim poslovnim partnerima koji su me sretali u Gerontološkom centru kada su dolazili kod njega na sastanak? Njegovo prijateljstvo sa mojim deverom da ne pominjem u tom kontekstu. To je radio Nenad Ivanišević.

Nadam se da ćete i ovo svoje iskustvo podeliti sa sudom, zato što ilustruje atmosferu u Gerontološkom centru. Ne znam šta bih Vam na izneto rekao…

Kašiković: To nije kraj. Moj bivši suprug i ja smo bili pozvali kolege sa posla na proslavu rođenja našeg prvog deteta. Podsećam da je moj bivši suprug tada radio u Gerontološkom centru. Među pozvanim kolegama, naglašavam isključivo kolegama, bio je Ivanišević, tadašnji direktor te ustanove. Tada je Ivanišević mojoj kumi, na salveti, ispisao svoj broj telefona i rekao joj da će uskoro postati državni sekretar, da mu se javi i da bira radno mesto gde će je on zaposliti, ali uz jasnu napomenu da se se mora sa njim pojavljivati u “visokom društvu”. Bilo je to 2014. godine, a slika salvete mogla bi da mu osveži pamćenje. Da li to rade prijatelji jedni drugima ili političari vrlo lošeg karaktera i moralnih vrednosti?

Poziv na miting bio je glavni uzrok mobinga

Prijatelji, izvesno, to ne rade prijateljima. Ponavljam da ovakve detalje unosim u intervju zato što jesu od interesa javnosti da ostvari neposredan uvid u ponašanje izabranog državnog funkcionera i stekne objektivnu sliku o prirodi vašeg odnosa, budući da je taj odnos, nakon izjave Brankice Tešanović, postao važan za postupak koji se pred sudom vodi. Ključni deo Vaše tužbe protiv Gerontološkog centra odnosi se na poziv direktorice i Ivaniševića da se, kao zaposlena u Gerontološkom centru, odazovete pozivu na stranački miting u Beogradu. Šta se, po Vama, tačno dogodilo i kako su Vas pozvali na miting? Gde je sastanak sa zaposlenima održan, ko je sve prisustvovao sastanku i šta vam je na sastanku tačno rečeno?

Kašiković: Ovo što ste pomenuli je glavni uzrok mobinga i zlostavljanja na radu nada mnom koji je doveo do moje tužbe. Rekla bih da je to ključni deo moje tužbe, usmeren na pretrpljeno zlostavljanje u toku rada, kao i za vreme bolovanja, strah koji sam pretrpela zbog mogućnosti gubitka radnog mesta i dovođenja u pitanje egzistencije mene i moje dece. Nadalje, moje zdravstveno stanje je u velikoj meri oštećeno zbog pretrpljenog zlostavljanja i svega navedenog. Zbog svega toga sam punih godinu dana bila na bolovanju, pod jakom medikametnom terapijom zbog psihosomatskih tegoba i posledica pretrpljenog zlostavljanja. Sav taj period uskraćena sam bila za punu zaradu. Pretrpela sam veliku duševnu bol zbog umanjenja životne aktivnosti, naruženosti, povrede ugleda, časti, slobode i prava ličnosti, kao i psihičkog bola i straha, što sve dovodi do narušavanja emocionalne ravnoteže ličnosti. Tek kada na svojoj koži osetite zlostavljanje, možete da znate koliko je to razarajuće za čoveka i njegovu ličnost, kako psihički tako i fizički.

Nimalo ne sumnjam, niti imam profesionalno pravo da bez drugačijih saznanja sumnjam u Vaše tvrdnje. Vratio bih se, ipak, na faktografiju. Šta kažu činjenice, posmatrane iz Vašeg ugla?

Kašiković: Poziv na stranački miting u Beogradu dobila sam u novembru 2021. godine posredstvom “Vajbera”, od koleginice koja radi sa nama u Gerontološkom centru, a po nalogu trenutne direktorice Brankice Tešanović. Kada sam odbila da idem na miting, već narednog dana direktorica je otpočela stravičan mobing i zlostavljanje na radu nada mnom.

Vi taj događaj iz 2021. godine dovodite u direktnu vezu sa sastankom u SDPS-u 2019. godine koji ste pomenuli…

Kašiković: Sastanak koje pominjete, o kom sam govorila na sudu, a pomenula sam ga ovde, održan je u drugoj polovini 2019. godine, dok je Ivanišević još uvek bio direktor Gerontološkog centra. Pozvao je nas tridesetak zaposlenih u prostorije SDPS-a, tada u Ulici Matije Korvina, sa napomenom ispisanom velikim slovima da je prisustvo obavezno.

Ko neće na miting, videće šta će mu se desiti…

Šta je Vama i ostalima na tom sastanku Ivanišević tačno rekao?

Kašiković: Tom prilikom, Ivanišević nam je rekao da je on nama svima pomogao, iako ja ne znam da je meni ikada lično pomogao i da sada traži da mu uzvratimo tako što ćemo izvršavati sve njegove naloge, bez izuzetka i da ko neće i sme to da odbije ima da dođe kod njega u kancelariju i lično mu, u četiri oka, to kaže, pa će videti šta će mu se desiti.

Tačno je tako Ivanišević rekao?

Kašiković: Od reči do reči, pamtim sve njegove tadašnje reči, jer je to za mene bilo jezivo, mučno i neprihvatljivo. Početkom 2020. godine zavladao je koronavirus. Nije bilo okupljanja, pa ni tih stranačkih, što me je u nekoj meri spasilo, ali samo do novembra 2021. godine, kada je sve ponovo počelo dobijanjem pomenute poruke posredstvom “Vajbera”, da moram na miting. Odbila sam taj poziv.

Medijator

Razjasnili ste da Ivanišević nije Vaš prijatelj. Sve i da jeste Vaš prijatelj, u postupku medijacije ne pojavljuju se prijatelji. Šta je Ivanišvić od Vas tačno tražio kao medijator između Vas i Gerontološkog centra?

Kašiković: Ivanišević se pojavio kao medijator na sastanku koji su inicirali advokati Gerontološkog centra, tačnije Mira Poljaković. Ona je pozvala moju tadašnju advokaticu, da predloži mirno rešavanje sudskog spora. Moja tadašnja advokatica objasnila mi je da sud priznaje medijacuju kao način rešavanja sporova i da treba da odemo na razgovor. Na tom sastanku Ivanišević je rekao da je došao da spasi Gerontološki centar, jer će se on vratiti da bude direktor, pri čemu je dodao da posle svih loših direktora dođe opet on. Na osnovu toga se, takođe, može zaključiti da on i te kako i dalje igra važnu ulogu u Gerontološkom centru, odnosno da ovom ustanovom upravlja iz senke i da se podrazumeva da će se vratiti da bude direktor. Ova izjava samo potvrđuje ono što sam već pomenula, da on smatra da je gerontološki centar njegova dedovina i lično vlasništvo.

Šta Vam je tačno rekao u vezi sa sporom koji imate sa Gerontološkim centrom?

Kašiković: Tražio je da načinimo sporazum koji ćemo dostaviti sudu, da mi isplate odštetni zahtev, uz uslov da se više javno ne oglašavam, čak ni da kažem kako se slučaj završio, jer moja priča o političkom mobingu i zlostavljanju na radu nije pogodna za vlast. Tom prilikom, advokatica Gerontološkog centra Mira Poljaković bila je veoma oštra. Zapretila mi je da ne smem, ni slučajno, javno da kažem ni da je taj sastanak, kao pokušaj mirnog rešenja spora, ikada održan.

Odbili ste tu neobičnu materijalnu ponudu i taj zahtev… Kažem neobičnu, jer Ivanišević sudeći prema Vašoj izjavi ima moć da odlučuje kome će Gerontološki centar isplatiti odštetu.

Kašiković: Oglušila sam se o zahteve i pretnje, kao i na sve naredne političke pritiske kojima sam bila izložena. I dalje javno iznosim samo istinu i činjenice potkrepnjene dokazima i argumentima, jer nemam čega da se bojim. Znam da je svaka reč u mojoj tužbi istinita, da mogu bez problema da izađem pred sud, javnost, medije i da neću dozvoliti da me zlostavljači, moberi i funkcioneri ucenjuju. Nismo postigli dogovor, jer je za mene to bilo neprihvatljivo. Shvatila sam da je sud jedini put kojim želim da idem i da javnost zaslužuje istinu.

Čitajući zapisnik sa drugog ročišta, jasno je da direktorica u svom iskazu saopštava da Vi niste bili izlagani preobimnim dodatnim poslovima, ali se, istovremeno, direktorica ne seća mnogo toga što je važno za sam proces. Jeste li Vi zaista bili izlagani dodatnim obavezama na poslu ili su te obaveze bile zanemarljive, kako tvrdi direktorica? Molim Vas, objasnite u čemu je stvar sa radnim nalozima koji se neprekidno pominju.

Kašiković: Direktorica očito ima selektivnu amneziju, jer se ne seća veoma puno stvari koje su se desile u bliskoj prošlosti, recimo unazad dva meseca, čak i kada je podsetimo ili dokumentujemo situaciju ne može i dalje da je se seti ili joj je odgovor jednostavno: ne znam. Da sam na mestu sudije, na osnovu njenog iskaza bih zatražila sudsko veštačenje i procenu njenog zdravstvenog stanja, jer bi je smatrala nesposobnom za funkcionisanje. Zaista bih se prvo, kao čovek, zabrinula za njeno zdravstveno stanje koje sudeći prema njenom iskazu vodi ka demenciji, a onda i kao postupajući sudija za donošenje odluke i presude.

Radnih naloga malo ima, a malo ih nema…

Šta je sa radnim nalozima?

Kašiković: Tvrdnje direktorice me ni malo ne iznenađuju. Očekivano je da ne prizna krivicu i tvrdi suprotno, odnosno da poriče sve. Bila sam izlagana dodatnim zadacima koji nikako nisu u opisu mog posla koji je propisan sistematizacijom radnih mesta, a te obaveze, pored svih ostalih koje sam imala, nisu ni malo zanemarljive. Jedna od njih su upravo i ti radni nalozi koji se uporno spominju kroz ceo postupak. Radi se o evidenciji radnih naloga majstora iz službe održavanja koje je direktorica u decembru mesecu 2021. godine dodelila meni, onako paušalno, svojom odlukom da ih radim.

Pretpostavimo da ste u pravu i da ste dodatno opterećeni obavezom vođenja tih naloga. Zašto su ti nalozi toliko važni?

Kašiković: Pre te njene odluke, da mene zaduži za evidenciju tih radnih naloga, više od godinu dana ta evidencija uopšte ne postoji. Niko je nije radio, jer je to neporebno. Radila sam je samo ja, dok nisam otišla na bolovanje. Po mom odlasku na bolovanje, kao zamena za mene, primljena je nova radnica. Novoj radnici ni u jednom trenutku do dana današnjeg nije dato zaduženje vođenja evidencije radnih naloga majstora, što jasno ukazuje na činjenicu da je to bilo usmereno samo na mene, kako bih bila opterećena dodatnim bespotrebnim poslom.

Direktorica, međutim, kaže da ona sada radi te naloge, ali reklo bi se na jedan neobičan način…

Kašiković: Direktorica je u iskazu pred sudom pokušala da nas ubedi da ona sada radi tu evidenciju, ali ne u elektronskom formatu nego usmeno, šta god to značilo. Ne znam da je tako nešto moguće, ali, evo, i to saznadoh.

Ekonomisti, javite se direktorici…

Kako ste doživeli iskaz direktorice Brankice Tešanović? Zanima me, jer je ona odbijala sve moje zahteve da govori o problemima u Gerontološkom centru. To nije retkost. Dobar deo kadrova na rukovodećim mestima, naprosto, smatra da javnosti ne mora da polaže račune. To nije samo bahatost, već i izraz duboke političke i lične nekulture.

Kašiković: Bila je vrlo konfuzna i uporno je izbegavala da direktno odgovori na direktna pitanja mog advokata. To drugo ročište se odužilo na sate i sate baš zbog njenog izbegavanja da jednostavno odgovori na pitanja. Na primer, na pitanje u vezi sa činjenicom da više od godinu dana u Gerontološkom centru nema evidencije radnih naloga, tačno od trenutka mog odlaska na bolovanje. Kada ne govorite istinu, lako se upetljate u svoje laži i produbljujete ih. Došli smo do toga da direktorica izjavi da u evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje, otkako je ona direktorica do danas, a tome ima dve i po godine, navodno nema diplomiranih ekonomista, da je od zaposlenih u službi dobila takav usmeni odgovor i slično. Meni je prosto to neshvatljivo, jer je to zanimanje rasprostranjeno, a ja vam odgovorno tvrdim da i u samoj ustanovi ima više diplomiranih ekonomista koji su mogli da budu raspoređeni na upražnjena radna mesta. Iskoristila bih ovu priliku da pozovem sve nezaposlene diplomirane ekonomiste da se jave Gerontološkom centru, jer ima upražnjeno radno mesto finansijskog planera – analitičara. Želim da pomognem direktorici da se reši dugogodišnje „patnje“ u vidu prijema novog kadra na to radno mesto. Time ona neće više, kao direkotica, morati da vodi evidenciju radnih naloga, jer će je raditi planer – analitičar. Uzgred budi rečeno, za sav period, od skoro tri godine, otkako je to radno mesto upražnjeno, na račun Gerontološkog centra Ministarstvo rada, zapošljavanja, boračkih i socijalnih pitanja uplaćuje zaradu za to radno mesto jer se ono finansira iz tog izvora i cene smeštaja, po rešenju pomenutog ministarstva. Možemo je pitati i gde ta sredstva odlaze.

Izuzeće sudije i druge priče

Zbog čega je Vaša odbrana zatražila izuzeće sudije?

Kašiković: Moja odbrana, koju predvodi advokat Borivoje Borović, zatražila je izuzeće postupajuće sudije, jer se od samog početka ročišta stekao zaista snažan utisak njene pristrasnosti tuženoj strani. Moja odbrana je čak posumnjala da su pitanja i odgovori sudije i tužene strane unapred pripremljeni. Nadalje, postupajuća sudija je konstantno pomagala tuženoj strani, odnosno advokatima prilikom formulacije pitanja, a direktorici u odgovorima. Odgovarala je čak i umesto direktorice, što možete videti u samom zapisniku. Ispravljala je odgovore Brankice Tešanović i drugačije ih unosila u zapisnik, kada bi shvatila da nisu podobni. Nas je sve opominjala da isključimo telefone, a advokatica Gordana Poljaković je više od sat vremena neprekidno koristila svoj telefon, a da, pritom, uopšte nije bila ni opomenuta.

To su ozbiljne optužbe, ali ih Viši sud na kraju nije uvažio. Zahtev Vaše odbrane je odbačen u međuvremenu… Kako je moguće da onaj ko je odlučivao o tome nije primetio Vaše primedbe, ukoliko su one istinite?

Kašiković: Ovo što sam pomenula samo je deo čudnog ponašanja sudije. Nije nam dozvolila postavljanje nekih procesno važnih pitanja i dozvoljavala je direktorici da na neka pitanja uopšte ne odgovori, što je, koliko znam, zakonski nedopustivo. Sudija je mog advokata uporno prekidala. Nije mu dozvoljavala primedbe i prigovore, a advokatima tužene strane je sve bilo dozvoljeno. Pored nas, u sudnici je bila prisutna stručna javnost iz nevladinih organizacija, novinari i građani. Svi smo se složili sa da je pristrasnost sudije ogromna, čak i pre nego što je moj advokat izneo činjenicu da je sudijina ćerka bila zaposlena u Gerontološkom centru bez konkursa i to na predlog i uz urgenciju advokatica Mire i Gordane Poljaković koje su i advokati u slučaju, pa se to može smatrati i kao sukob interesa, jer su u prijateljskim odnosima sudija i advokati tužene.

Ne čini li Vam se da advokat Borivoje Borović, koji Vas zastupa, unosi previše dnevnopolitičkih detalja i opaski u odbranu? Prisustvovao sam prvom ročištu. Po meni je unosio dnevnopolitičke impulse u raspravu.

Kašiković: Ne, nisam stekla takav utisak. On je jedan od najpoznatijih beogradskih krivičara. Ekspert je za međunarodno krivično pravo, sa ozbiljnim renomeom i iskustvom u radu, tako da u potpunosti verujem u njegov način vođenja postupka. Šta god da on unese u odbranu, ja sam potpuno sigurna da za to postoje dobri razlozi koji su ispravni.

Kako ste nakon drugog ročišta i iskaza koji je dala direktorica dožoveli pristup postupajućeg sudije?

Kašiković: Doživela sam taj pristup kao vrlo uznemirujući. Do tog ročišta, verovala sam u pravdu i pravo svakog građana na nezavisan, savestan i stručan rad sudija, ali sam se posle ročišta duboko razočarala, jer mi je sudija ulila ogromnu sumnju. Bojim se da bi njena presuda moga da bude pod velom vlasti, a ne dokaza koje ima ispred sebe, jer mi je, naklonošću tuženoj strani tokom davanja iskaza direktorice, tu sumnju stvorila. I dalje ću, međutim, verovati u pravdu i istinu, kao i u povratak etičkog kodeksa prema kom je sudija, u sprovođenju sudske vlasti, nezavisan i potčinjen samo Ustavu i zakonima na koje je poziv obavezuje, jer nezavisne sudije jesu čuvari osnovnih i ličnih građanskih sloboda. To pitanje je bilo vrlo važno u Srbiji još u XIV veku, kada je u Dušanov zakonik uneta odredba da sudije sude po zakonu, a ne u strahu od cara, pa mora biti važno za svakog od nas i dan-danas. Ukoliko takav uslov ne bude ispunjen, onda ćemo imati situaciju u kojoj nas kadija i tuži i sudi nam.

Premijerka govorila izvan konteksta

Kako ste dočekani na poslu? Čak je i premijerka govorila o tome...

Kašiković: U Gerontološkom centru, otkako sam se vratila na posao nakon zaključenog bolovanja koje je trajalo godinu dana, o ovoj temi sa mnom niko ne razgovara. Niko od kolega me ne pita ništa, ne komentariše, to je tabu tema… Svi se prave kao da suđenja nema. Tako nešto je pomenula i premijerka u obraćanju jasvnosti, ali istrgnuvši ono što je saopštila iz konteksta suštine.

Premeštaj i lažna prijava

Kako se poslovodstvo Gerontološkog centra sada odnosi prema Vama?

Kašiković: Punih deset godina radila sam na radnom mestu pravnog saradnika: Posle podnošenja tužbe i povratka na posao 1. marta, nakon zaključenog bolovanja, odmah sam, istog dana, dobila premeštaj na drugo radno mesto. Prvog dana po povratku sa bolovanja radila sam bez monitora. Pravnica ustanove, moja tadašnja šefica, Gordana Vojnić Purčar, iz ormana je, krišom, uzimala dosijee ranika i dokumentaciju. Pred kraj radnog vremena tog prvog dana dobila sam rešenje da me bez odlaganja prebacuju na radno mesto stručnog saradnika na uslugama u smeštaju. Postala sam domaćica kluba u vanistitucionalnoj zaštiti. To je posao koji nema veze sa mojom strukom, niti sa mojim dosadašnjim radom. To je bio još jedan pokazatelj bahatosti direktorice, pri čemu je zamenskog radnika, primljenog na određeno vreme, ostavila na mom radnom mestu, a mene, koja sam tamo više od decenije, prebacila je na drugo radno mesto. Ovo sam shvatila kao još jedan vid pritiska i nastavak mobinga.

Imate li direktan kontakt sa direktoricom?

Kašiković: Na moju veliku sreću, radno mesto na koje sam prebačina nemam direktan kontakta sa direktoricom Brankicom Tešanović, niti sa Gordanom Vojnić Purčar. To je vrsta posla koja se odnosi na rad u gerontološkom klubu sa članovima. Pored toga, rukovodilac Službe vanistitucionalne zaštite i moja nova šefica je zaista jedna veoma korektna i profesionalna osoba, dosledna funkcije koju obavlja, a takvih je u našoj ustanovi malo. Novi posao obavljam korektono i savesno, kao što sam obavljala i predhodni. Sa novom šeficom nemam nikakvih problema. Bavimo se radom u klubu. Trudimo se da pospešimo usluge kluba, kako bi članovi bili što zadovoljniji i zaista u tome uspevamo, imamo maksimalno korektan odnos i stručan rad.

Vaša situacija, nakon povratka, objektivno posmatrano, ipak, nije idilična…

Kašiković: Iako sada nesmetano obavljam posao na novom radnom mestu na koje sam raspoređena po povratku sa bolovanja, direktorica Brankica Tešanović iznalazi načine da me dovede u vrlo neprijatne situacije, vršeći i dalje pritisak na mene, zasrašivanjem i lažnim optužbama. Otišla je korak dalje u tim namerama. Nakon što sam prebačena na novo radno mesto, usledila je prijava tužilaštvu u Subotici. Brankica Tešanović je predala tužilaštvu tvrdnju da sam iznosila informacije o dosijeima zaposlenih trećim licima.

Kako se to okončalo?

Kašiković: Nakon njene prijave, u klub u kom sada radim stigla je i policija. Inspektori su me pozvali na informativni razgovor, da u svojstvu građana dam izjavu o podnetoj krivičnoj prijavi direktorice. Koleginicu koja mi je svedok na sudu i ja prijavljene smo da smo iznosile pomenute informacije, iako pristup dosijeima zaposlenih i pomenutim informacijama ima još dvadesetak zaposlenih. Pored toga, mnoge od tih informacija dostupne su na javnim portalima, u centralnom registru i slično. Prijavljene i ispitane smo samo nas dve.

Šta ste rekli policajcima grada Subotice?

Kašiković: Izjavila sam u policiji da je posredi lažna i nameštena prijava direktorice, jer sam je tužila za mobing i zlostavljanje na radu, kao i da je to još jedan pokušaj da me zastraši, nastavi zlostavljanje nada mnom i učini sve da me navede na otkaz i povlačenje. Koliko sam upoznata krivična prijava protiv mene i koleginice koja je svedok na sudu nije podignuta. Upravo imajući ovo u vidu, od Brankice Tešanović i Nenada Ivaniševića očekujem još puno niskih udaraca, naročito s obzirom da mi je Ivanišević posredno poručivao “da će srediti apelaciju”, da je “jak” u sudovima, tužilaštvu i slično. Ovim postupkom to je na neki način dokazano, jer je lažna prijava protiv mene odmah sprovedena i ja sam pozvana na informativni razgovor, a isto to tužilaštvo nije reagovalo po prijavi protiv Gerontološkog centra za nezakonitosti i nepravilnosti u radu o kojima smo svi čitali iz medija još u oktobru ili novembru 2022. godine, pretpostavljam da stoji u nekoj fioci.

Plašite li se tužbe, nakon svega ovoga što ste izneli u ovom intervjuu?

Kašiković: Iznela sam činjenice i istinite informacije. Nameravam da to radim i ubuduće, jer su dešavanja u Gerontološkom centru, praktično, bunar bez dna. Informacija ima za još nekoliko intervjua. Zašto bih se plašila tužbe? Od suda bi trebalo da strepe oni koji zloupotrebljavaju volju građana, a ne ja. Ne dozvoljavam da me gaze, pa makar nastradala zbog takvog stava. Ukoliko je sud instrument u rukama političke moći, a to se da zaključiti iz Ivaniševićeve poruke da zna kako će „apelacija“ presuditi, neka nastradam. Nipošto ne bih bila sa one druge strane. Pretpostavljam da će Ivanišević imati potrebu da se oglasi, ali ponavljam da me zanimaju samo činjenice koje sam iznela i koje ću tek izneti.