Umesto da posthumno bude odlikovan, uspomenu na Antu Ivića razvlače po blatu

Molim predsednika Republike Srbije da Dejana Ljubisavljevića oslobodi navodne obaveze da ni po koju cenu ne tuži novinare. Bilo bi sjajno da o aferi „Starter“ i drugim temama govorim pred sudom

Branko M. Žujović

Da, Ante Ivić je bio uzbunjivač i moj izvor informacija iz Subotica-transa.

Bio je hrabar otac, muž i Subotičanin koji nije mogao da se pomiri sa kriminalom i korupcijom. Nije mirno mogao da posmatra pljačku gradske imovine. Preminuo je 22. maja ove godine, nedugo nakon što je najuren sa posla u Subotica-transu.

Rizikovao je taj hrabri penzioner svoj dopunski posao radnika obezbeđenja, time i porodični hleb na stolu, kako bi odbranio ono što nazivamo javnim interesom, a što u našoj stvarnosti, možda, više uopšte ne postoji.

Da tako nešto možda više ne postoji i da možda branimo neodbranjivo, videli smo po današnjoj izjavi direktora Dejana Ljubisavljevića koji je Ivića, u subotičkoj gradskoj skupštini, posthumno nazvao lopovom.

Bruka i sramota.

Podsetiću da je Ljubisavljević, svojevremeno, bio uzeo telefon Iviću i u telefonu pronašao moj kontakt. Moje ime iz Ivićevog telefona iskoristio je kao “dokaz” da mi ovaj prosleđuje informacije, tražeći od vlasnika agencije da udalji Ivića sa posla.

Koliki je to paradoks. Kolika je to nepravda.

Kolicna je to Subotica.

Akter afere, u okviru koje je građane trebalo opelještiti preplaćivanjem bezvrednog uređaja, insistira na udaljenju uzbunjivača sa posla samo na osnovu maglovite sumnje, iako je zahvaljujući upravo uzbunjivaču čitava afera rasvetljena, a novac Subotičana vraćen na račun preduzeća.

Zahvaljujući Anti Iviću, dobio sam snimke startera.

Na osnovu Ivićevih snimaka, primorao sam poslovodstvo Subotica-transa da mi starter pokaže uživo, kako bih ga slikao i ja.

Na osnovu Ivićevih snimaka i onih koje sam lično načinio, nakon što sam ih uporedio i ustanovio da je posredi isti uređaj, od švajcarskog proizvođača i maloprodajnih distributera širom naše zemlje i Evrope dobio sam cenu i ostale neophodne informacije o starteru.

Suočeni sa nepobitnim činjenicama, rukovodioci Subotica-transa su užurbano vratili starter primarnom dobavljaču čiji identitet još uvek kriju.

Subotica-transu je, potom, vraćeno desetak hiljada evra, izdvojenih za uređaj koji nije bio vredniji od koje stotine evra. Ivić je na neki način bio srećan zbog toga.

Zahvaljujući njegovoj hrabrosti, dokotrljao sam aferu “Starter” uzbrdicom do vrata tužilaštva. Neko mi u tužilaštvu reče da sam posao odradio bolje od bilo kog tužioca.

Ostaje da vidimo da li u specijalnom tužilaštvu u Novom Sadu postoji profesionalac koji će širom otvoriti vrata afere “Starter” i njene vinovnike poslati tamo gde im je mesto.

Tužilaštvo to duguje javnosti i žrtvi koju je Ivić podneo, plativši preskupo uzbunjivanje javnosti. Sumnjam, naime, da je stres uzrokovan otkazom blagotvorno delovao na njegovo zdravlje, premda bi moglo da se dogodi da u budućnosti čujemo i tako nešto.

Doživeli smo da protagonista afere “Starter”, koji mi je, takođe da podsetim, nudio mito da odustanem od čitave te priče, Ivićevo ime sada provlači kroz blato kako bi ga posthumno diskreditovao i oklevetao.

Umesto da Ivić dobije priznanje od grada koji je toliko voleo, zbog iskazane građanske hrabrosti „nagrađen“ je klevetom i sramotom u skupštinskom zapisniku.

Ali, pođimo redom.

Prvo, da li je pokojni Ivić, navodno, uzimao za sebe nekakve čepove i da li je spavao na poslu, nije nikakav argument u aferi “Starter”.

To su babe i žabe.

Tvrdnja da je Ivić navodno bio lopov danas je izrečena samo da bi priča o aferi “Starter”, koja se ponovo povela u Skupštini grada, bila preusmerena na drugi teren.

Drugo, zbog čega je Dejan Ljubisavljević o navodnim Ivićevim krađama ćutao sve do danas?

Zašto nije reagovao onda kada su se one dogodile?

Podsećam još jednom da je Ivić najuren iz Subotica-transa jer je direktor samo bio posumnjao da mi on prosleđuje informacije, a ne zbog nečega drugog.

Ljubisavljevićevu priču o prisluškivanju Ivićevog i mog telefona obesimo mačku o rep.

Ukoliko pozovete vlasnika agencije za koju je Ivić radio i pitate ga da li mu je poznato to što je Ljubisavljević danas izjavio, da je Ivić navodno krao, čućete da je Ivić bio jedan od najboljih radnika i da je, što se agencije tiče, nerado udaljen sa mesta u Subotica-transu, isključivo zbog Ljubisavljevićeve sumnje da je Ivić moj izvor informacija.

Pritom, nikome nije poznato da je Ivić bilo šta, ikada, ikome ukrao, niti je išta slično Ljubisavljević vlasniku agencije ikada pomenuo.

U to sam se uverio lično, u dva dosadašnja telefonska razgovora sa vlasnikom agencije.

Mali smo mali grad, poznajemo Dejana Ljubisavljevića, poznavali smo Antu Ivića. Znamo se.

Od Dejana Ljubisavljevića tražio sam nedavno da mi prosledi račune za kupovinu tečnosti “AdBlue” koja se koristi za dizel-motore. Zaposleni kažu da se sadašnji računi drastično razlikuju od onih iz prethodnog perioda.

Vi sami pogodite po čemu.

Odgovorio mi je da Subotica-trans ne raspolaže dokumentom koji sadrži tražene podatke o cenama po kojima je kupovana i po kojima se kupuje tečnost „AdBlue“. Obećali su da će mi omogućiti uvid u te račune u prostorijama Subotica-transa, ali se to do danas nije dogodilo.

Dok ne vidimo po kojoj ceni Subotica-trans kupuje takozvani “AdBlue”, zamolio bih predsednika Aleksandra Vučića da Ljubisavljevića oslobodi navodne obaveze da ni po koju cenu ne tuži novinare. Ljubisavljević već nedeljama po Subotica-transu priča kako ga jedino predsednikovo naređenje da me ne tuži sprečava da podnese tužbu.

Neka Vučić povuče to navodno naređenje dato Ljubisavljeviću.

Zaista bi bilo sjajno da o aferi “Starter” progovorim konačno pred sudom, zatim o nuđenju mita, nabavkama tečnosti “AdBlue”, prosipanju otpadnih tečnosti u zemljište i tvrdnjama službenika Subotica-transa da je u preduzeću sagorevano zamoreno ulje čiji su produkti kancerogeni.

Na koncu, bilo bi dobro da progovorim i o primarnom dobavljaču startera koji je hteo da se ovajdi o trošku Subotičana, zajedno sa posrednikom, u ovom nečasnom poslu.

Subotica je danas u vlastitoj skupštini pala na ispitu ljudskosti i opšte kulture.

Osim jednog jedinog odbornika, bio je to Miroslav Milojević, niko nije opomenuo Ljubisavljevića zbog toga što mrtvog Antu Ivića besomučno udara ispod pojasa.

Upravo zbog Ivića i njegove žrtve, sve ovo treba da dobije konkretan sudski epilog.

Neka je večna slava i hvala Anti Iviću.